empiriokriticizam

empiriokriticizam - značenje

• • "filozofija kritičkog (ili: čistog) iskustva", subjektivnoidealistički pravac koji se pojavio u II polovini XIX v.u Nemačkoj i austriji, a osnivači su mu Rihard Avenarijus (1843 - 1896) i Ernst Mah (1838-1916), po kome se zove i mahizam . Ovo učenje odriče realnost svega što nije neposredno dato u iskustvu, za jedinu realnost smatra subjektivne osećaje,a za pravu stvarnost samo ono što je neposredno dato u opažaju. Elementi stvarnosti su, napr., osećaji crvenog, gorkog i dr.; materija, tela, stvari samo su "kompleksi" osećaja i ne postoje van osećaja, van naše svesti. Na taj način sve fizičko svodi se na psihičke elemente, na osećaje. Po Avenarijusu,mišljernje i biće u stalnoj su vezi, u tom smislu što nema mišljenja bez bića i obratno. Osnova te veze je, po njemu, svest, a svest ne može postojati bez subjekta koji misli. U svom delu "Materijalizam i empiriokriticizam" Lenjin je ovo učenje podvrgao veoma oštroj kritici.