temperament

temperament - značenje

• • psihološki: narav, ćud, skup sklonosti nekog čoveka, oblik stanja svesti, naročito čuvstvenosti ili osećajnosti, koji u nekom čoveku preovlađuje; po Loceu: "formalne i stepenske razlike u uzbudljivosti prema spoljnim utiscima, u većoj i manjoj obimnosti s kojom izazvane pretstave izazivaju druge, u brzini kojom se pretstavemenjaju, u jačini kojom se za te pretstave vezujuosećanja radosti ili turobnosti, najzad u lakoći s kojom se za ta unutrašnja stanja vezuju i spoljnje unutrašnja stanja vezuju i spoljnje radnje" (up. *koleričan, melanholičan, sangviničan, flegmatičan); figurativno:bujnost, plahovitost, čulnost, strastvenost.