ton

ton - značenje

• • [gr. zatežem žice na liri, ton, l. tonus] 1. fiz. muzički: zvuk koji postaje pravilnim treperenjem elastičnih tela, koje se treperenje prenosi obično vazduhom kao elastičnom sredinom talasima (u muzici upotrebljavaju se tonovi između 40 i 5000 treptaja u sekundi, E kontrabasa 41 i d5 pikolo flaute 4702); 2. slik. mešavina i slaganje boja; glavna, osnovna boja neke slike; jačina i sjaj boje; 3. figurativno: način ponašanja i govora u ophođljeu, napr. "u tome društvu vlada prijatan ton":